Duzina kurbli pogona?

Evo jednog pitanja, ne znam da li je o tome nekad pisano, tako da ako jeste propustio sam odgovor.

Kakav je uticaj duzine pogona 165mm,170,175,180 mm na performanse voznje, torziono uvijanje, momenat obrtaja, i da li se posebne duzine koriste za posebne discipline, nacine voznje itd.....

Ako iko zna, ne bi bio lose da podeli sa nama jedno lepo objasnjenje.

Evo, spremam jedan duzi tekst o ovoj tematici, kad zavrsim objavljujem

Da li duzina kurble stvarno donosi neku razliku u voznji i ako donosi kako odrediti pravu duzinu?
Ukoliko pogledamo sa stanovista fizike, zakljucak je da veca duzina kurble ne znaci i vise snage. Veca snaga koja vrsi pritisak na pogon se pripisuje vecoj fizickoj spremi i psihofizickim osobinama pojedinca.
Uobicajen pristup bi bio – duze noge – duza kurbla. Medjutim, da bi kod vozaca sa normalnim proporcijama pregib kolena i bokova imali odgovarajuce ili ti iste uglove, duzina kurble mora da bude proporcionalna sa duzinom nogu. Nepisano pravilo govori da je duzina od 165 cm za indoor trke, 170 cm za drumske vozace, 175 za MTB i Tour de France uspone. Duzina kurbli se moze odrediti na vise nacina, evo tabele kako odrediti pravilnu duzinu kurble:


Duzina nogu Duzina kurble
60 to 65cm 150mm
66 to 70cm 155mm
72 to 75cm 160mm
75 to 78cm 162.5mm
79 to 81cm 165mm
82 to 83cm 167.5mm
83 to 86cm 170mm to 172.5mm
87 to 90cm 175mm to 177.5mm
91 to 94cm 180mm
94cm plus 185mm


A moze i pomocu sledeceg obrasca: izmerite duzinu nogu kao sa slike i pomnozite sa faktorom da bi se dobila duzina kurble u mm. Taj faktor se krece od 2,0-2,16. Licno mi vise “lezi” prvi nacin sa tabelom.
Dakle, ono sto se moze reci je da duzina kurbli utice prvenstveno na to koliko bicikl daje “pravi” osecaj u voznji. Naravno, ne treba biti paranoican, ukoliko je osecaj na bajku “udoban” i nema se osecaj stegnutosti, nema potrebe brinuti o duzini. Proizvodjaci ovih komponenti daju lazni utisak o nuznosti u preciznosti izrade sto se duzine tice dajuci varijante kurbli za 2,5 mm duze. Iako neki vozaci insistiraju na mikropreciznosti ( uglavnom je to marketinski trik sponzora ), 2,5 mm povecanje ili smanjenje duzine ce se vise osetiti u vasoj glavi, nego tamo gde bi trebalo – nogama. Nasuprot ovim preciznim produkcijama, primeticete da recimo kod MTB bicikala u prodaji, gotovo sve kurble-pogoni imaju istu duzinu. Ovo prolazi jer vecina vozaca nikada nije ni probala razlicite duzine kurbli, a mnogi in e znaju da kurble mogu biti u razlicitim duzinama!Savet je da ako vec razmisljate o promeni duzine kurbli, razmisljajte u centimetrima!
Kao sto smo napomenuli, duzina kurbli nema nekog velikog uticaja na povecanje energije pedaliranja. Duzina je samo broj u kalkulaciji kao i npr.duzina zbica, iako treba voditi racuna zbog polozaja na biciklu i komfornosti u voznji. Ono sto jos pravilna duzina daje je idealna aerodinamicnost u voznji, koja je mnogo bitnija kod drumasa nego u MTB-u. Jos jedna ucinkovitost prave duzine kurbli je i ta da se energija pri pedaliranju ne gubi u nepravilnom polozaju i losim uglovima nogu. Dakle, ako ne doprinosi povecanju snage, moze da doprinese da ne bude smanjenja iste. Prava duzina doprinosi maksimalnom iskoriscenju misica i u smislu obrtnog momenta i u relaksirajucoj fazi.
Da rezimiramo:
Razlika +- 5 mm je gotovo neznatna, tako da ako se merenjem uklapate u duzinu koja je u ovim okvirima – ne isprobavajte dalje.
Duzina moze i da se razlikuje od samog tipa voznji.
Duzina femur-a ( butne kosti ) je u direktnoj vezi sa duzinom kurbli.
Sami parametric odredjivanja dizine kurbli ne moraju biti i jedini faktor. Sekundarni kao npr. stil pedaliranja takodje moze igrati ulogu kod nekih vozaca.
Voznja “out-of-the-saddle” tipa nije obuhvacena nikakvim istrazivanjima vezanim za duzinu kurbli.
Najbolji ali i ubedljivo najneekonomicniji nacin je eksperimentisanje sa raznim duzinama.
Takodje, nemojte da mislite unapred da cete sa povecanjem duzine kurbli automatski spustiti i visinu sedista. Postoje slucajevi kada se promenom duzine na vise sediste cak i podigne!
Sto se tice polozaja sedista u smislu napred-nazad – ovde ostavljam svakom ponaosob da eksperimentisanjem dodje do najidealnije i najudobnije pozicije. Pravila nema. Ono sto se moze reci je da pomeranje duzine kurble ne zahteva neka veca pomeranja sedista napred-nazad, ali svako od nas ima neku svoju specificnu poziciju u voznji.
Nadam se da sam ovim malo razjasnio neke nepoznanice oko ovog pitanja.

Sa stanovišta mehanike: snaga se računa kao obrtni moment x ugaona brzina
(gde je ugaona brzina broj obrtaja * pi / 30), a obrtni moment je sila * krak,
(tj. sila u Newtonima kojom gazite pedale * dužina kurbli ali u metrima!) što znači da bi duže
kurble bile bolje jer generišu veći obrtni moment. Ovde možemo da se pozovemo
i na logiku koja se koristi kod motora - npr. kod Formule 1 klipovi imaju relativno
mali hod (kratke kurble ) ali zato imaju ogroman broj obrtaja naspram običnih
automobilskih motora (19000 naspram skromnih max. 9000 kod sportskih automobila).
Duže kurble znače i duži put noge, tako da samim tim duže kurble ne znače i veću snagu,
mada su prijatnije ako volite da vozite s teškim prenosima. Po meni je
dužina 170 idealna, a ko voli da vozi teže prenose isplati mu se da stavi duže kurble.
Pošto sam vozio i 175 i 170, razliku nisam osetio..

pre skoro god dana kada sam promenio pogon, neku kopiju ko zna cega, bio je 170mm i uzeo sam xt ht2 od 175mm.
kod profe sam zamenio i zurio kuci da se vratim pa da vozim nisam mogao da iscekam. ne da sam se vratio nego sam doleteo do zvezdare => mnogo se lakse okrece, naravno da je imao ulogu nov lanac i glanc nove sajbne,tek kasnije stavio lanac, ali znam kako je bilo sa tim starim pogonom jer sam ga novog kupio i veoma brzo pojeo
Sto rece misa za XC 175mm i da ne brinete, a ko voli da trsi pogon sa velikim prenosima ili sa 2 sajbne mogao bi i 180mm
za DH i FR bi trebalo krace, jer je moguc lom npr kod visokog skoka pri prizemljenju moze da pukne kurbla, moment savijanja, a izgled krtok loma je kao da je neko smakao, zbog kristalnih resetki samog materijala, a i pri startu na dh takmicenjima treba kao iz katapulta izleteti, mnogo brzo okretati, dugacka kurbla ce da smeta, jer se stoji i klati zbog iste. a preporucio bih i drumasku kasetu, menjac je sa malim kavezom i vez znaju dalje oni sto teraju dh...

Opis problematike © ortak ex drumaš

Kratke kurble - veća kadenca i manje snage - drum.
Duge kurble - niža kadenca i više snage - MTB

Ovo o kadenci, naravno, shvatiti relativno.

Sve zavisi od tipa voznje.Ja vise volim da imam 80-90 rpm na brdu nego da kilavim sa 50, pa stoga imam kurble od 170mm.Kasnije sam probao i 175mm i nema neke razlike, tj. nikakve, a dosta znace duze kurble, jer da bi noga imala pravilan polozaj pri okretanju, sediste moze da se spusti, a nize(spustenije) sediste dosta znaci u MTB, konkretnije na spusutu.Ne znam da li bi se osetila razlika sa 180mm.

Opis problematike © ortak ex drumaš

Kratke kurble - veća kadenca i manje snage - drum.
Duge kurble - niža kadenca i više snage - MTB

Ovo o kadenci, naravno, shvatiti relativno.

Vidim da taj tvoj ex drumas drugar i nije bas pazio na casovima fizike ..

Sta je on ustvari hteo da kaze jeste manje/vise obrtnog momenta na osovini pogona,
a ne snage.

Kratka kurbla=veca kadneca za istu utorsenu snagu,jer je kraci put kojim putuje stopalo
u toku jedne revolucije.

Dakle ako je obrtni momenat manji,a predje se duzi put za isto vreme povecanjem kadence,pa mu snaga dodje na isto kada se sabere.
Znaci sto se mehanike tice, kraca i duza kurbla mu dodju na isto na kraju.
ALI! noge nisu tamo neki elektro ili vec kakav motor,niti je bicikl stacionarna masina na koju ne mora da se krece kroz vazduh.

Kao prvo noga radi efikasnije kada je poluga kraca,nego kad je duza,
jer se smanjuje ugao izmedju nad i pod kolenice,
te se eliminise/smanjuje mrtva tacka za proizvodnju snage kada je koleno najvise savijeno.
Ustvari kao i kod primera visokoturaznog i niskoturaznog motora,
viskokoturazni je efikasniji jer manje vremena provodi u gornjoj i donjoj mrtvoj tacki.

Sledeca stvar je otpor vazduha.Sa kracom kurblom opisuje se manji krug stopalima,
te je poboljsana aerodinamika.
Kod mtb-a to tesko moze da bude od ikakve koristi kad ides 5-6km/h uz brdo,
ali kod drumasa,koji se krecu 30 i vise km/h svako poboljsanje aerodinamike se oseti.
Ali efikasnost moze.

Problem je u sledecem, da bi se odrzala visoka kadenca na usponu,treba imati dovoljno niske prenose.
Main stream prenosi ne omogucavaju tako nesto,ako se vozi po veoma strmim terenima.
Resenje nudi Schlumpf MountainDrive,ili mozda mala sajbna od 20 zuba napred,
ili MountianTamer koji omogucava montiranje lancanika od cak 16 zuba!
ali nazalost pravi se samo za PCD 74 sa pet rupa,tj drumaski triple pogon.
Ali moze se nesto i sa tim zbudziti,recimo ubaciti 16-18z kao grand granny u 4. poziciji
a eliminisati najveci,spoljni lancanik (obicno 52z) i dobiti fakticki triple od recimo 16-20/24-30/38-i vise.
Naravno treba koristiti duzu osovinu pogona,kako bi se dobio korektan chainline.
Dakle resenje za mtb i kratke kurble postoji,ali nije tako elegantno,
i zahteva malo vise igranja od main stream varijanti.

Uglavnom svi koji su presli na krace kurble nikad se vise nisu vratili na duze,
i veoma su zadovoljni.
Neki cak i kazu da voze u istim prenosima,i sa vecom kadencom se penju brze i lakse neog ranije.
A neki su pak razocarani,i vratili se na stare vrlo brzo.Ti koji nisu bili zadovoljni su
uglavnom i/ili oni sto vrte malom kadencom,dakle "drobe" i/ili su proveli jako malo vremena sa kratkim polugama,
te se nisu privikli na njih.

Ali,sta je tu najlepse od sve te bolje efikasnosti,jeste da su krace kurble mnogo zdravije za kolena!
Kroz koleno se ne gura kada je u nepovoljnoj poziciji,i ono radi u optimalnim uglovima,
i traje duze i manje se trosi.
Poboljsanja osecaju i misici,koji dobijaju vise krvi,i ona "mlecna masa" se teze zadrzava

I da,dolazimo do tog pitanja "ok,sve to zvuci super.Gde to ima da se kupi ?"
Odgovor je malo komplikovaniji ..
Veliki proizvodjaci uglavnom ne nude nista krace od 165mm(i ako nude,onda samo u skupim serijama).
Doduse postoje neke varijante koje dolaze u duzini 155,ali lancanici sa pet rupa PCD 130 ili 110,
i bez rupa za granny lancanik.
Ima malih proizvodjaca koji nude krace,ili cak duzinu po zelji,ali cena je naravno vislja.
Ekonomsko resenje moze biti skracivanje postojecih.
Busi se nova rupa,urezuje navoj za pedalu i gotovo.
Izvesni Mark Stonich to radi sa tricavih $35,tamo preko bare naravno ..
E EU moguce je kupiti gotove,isecene na zeljenu duzinu i obmotane karbonom,za 150 eur kod Velokrafta (http://www.velokraft.com)
Verovatno je moguce i dati svoje kurble na takvu "operaciju" (ne znam koja je cena u tom slucaju za secenje i obmotavanje karbonom)

Mislite o tome ..

sve to zavisi ko kakvu grupu ima misica koja je razvijenija pa ce tako i da vozi.
je sam primetio 5mm za mtb, ima razlike, barem meni, vozio sam vecu kadencu a tezi prenos sa 175 i manje se umaram, sve zavisi ko, sta vozi(drum, mtb...) i mogucnosti.

Sve zavisi od tipa voznje.Ja vise volim da imam 80-90 rpm na brdu nego da kilavim sa 50, pa stoga imam kurble od 170mm.Kasnije sam probao i 175mm i nema neke razlike, tj. nikakve, a dosta znace duze kurble, jer da bi noga imala pravilan polozaj pri okretanju, sediste moze da se spusti, a nize(spustenije) sediste dosta znaci u MTB, konkretnije na spusutu.Ne znam da li bi se osetila razlika sa 180mm.

razdaljina pedale i sedista uvek mora da ti je ista, a to da se spusti sediste pri spustu na kome se jagode beru kao tresnje, ameri su napravili, 3god posto sam se ja setio toga, ali ne mozes nista u zemlji srbiji kao klinac da uradis, pokretnu sticnu kao fensi radne fotelje, pritisnes prekidac na volanu i buljom pritisnes sediste da spadne a kad krenes da okreces podignes se i opalis prekidac i digne se sediste gore... mora malo da se pazi

Nadjoh zanimljiv tekst:

Cadence-Power-Relationship during Decisive Mountain Ascents at the Tour de France

S. Vogt1, K. Roecker1, Y. O. Schumacher1, T. Pottgiesser1, H.-H. Dickhuth1, A. Schmid1, L. Heinrich2
1 Department of Preventive and Rehabilitative Sports Medicine, University of Freiburg, Freiburg, Germany
2 Fachbereich Sportmedizin, Institut für Angewandte Trainingswissenschaft, Leipzig, Germany
Abstract

The aim of the study was to report the relationship between cadence and power developed by professional cyclists during high mountain ascents of the Tour de France. From the 10 cyclists (30 ± 4 years, 178 ± 8 cm, 69 ± 6 kg) involved in the study, 108 ascents were recorded and analyzed using a mobile power measurement device (SRM Training Systems, Jülich, Germany). Based on topographic characteristics, the ascents were categorized into 1st and Hors Category (HC) climbs. During the ascents of the 1st Category climbs, power output averaged 312 ± 43 W (4.5 ± 0.6 W/kg) with a mean cadence of 73 ± 6 rpm and a mean duration of 37 : 41 ± 16 : 16 min. Power output averaged 294 ± 36 W (4.3 ± 0.6 W/kg) at a mean cadence of 70 ± 6 rpm during 57 : 40 ± 10 : 32 min on HC climbs. The maximal mean power for long durations (1800 s) showed a mean power output of 327 W and 346 W for the 1st and HC climbs, respectively. The evaluation of the cadence-power output and the distance per pedaling cycle-power output relationship shows that high power outputs are mainly yielded by higher pedaling cadences and higher gears.

Izvor:
http://www.thieme-co... ... 007-965353

Sve u svemu, ljudski organizam nije sposoban da na duže vreme daje neku veću snagu..
Ako profesionalci jedva uspevaju da generišu 350W šta više reći.. (1konjska snaga = 750W). Sumnjam da 5-10mm mogu da dodaju/smanje koji Watt izlazne snage.. Sve je stvar osećaja..

Ako se neko seca poslednjeg solo hronometra na TdeF od pre nekoliko godina ( ne secam se tano koje godine),
kada je Armstrong prozujao kao raketa pored Ullricha,vrteci skoro duplo brze nego on,
a Ullrich je startovao 2-3 takmicara pre Armstronga.
Nemam podatak koliko krace kurble je covek koristio,ali svi su pricali o tome,
kako koristi krace kurble,nize prenose i vrti vecu kadencu.

Rezultat na tom hronometru je pokazao da su itekako bili u pravu kada su odlucili da koriste krace kurble.

Ko zeli da malo istrazi na temu kracih kurbli,preporucujem da jednostavno googluje "short cranks" i ima da se sit nacita
Kao osnovu nek procita prvo http://www.sheldonbr...com/cranks.html

Još da su samo napisali čime je Armstrong bio drogiran pa bi podatak bio potpun..

Čim i svi ostali, samo neke nisu uhvatili na vreme.

Još da su samo napisali čime je Armstrong bio drogiran pa bi podatak bio potpun..

Ma joook,samo je za vreme zagrevanja ponovo gledao film "Bicikl Zislana Lambera"


`

Sto zezate Amstronga.Pa sta ako je amer.Prvo on droge i da je hteo ne bi smeo da ih koristi jer je covek bio tesko bolestan.Preko biciklizma je izlecio rak.Svaka mu cast.Uvek je znao da zavrsi trku,ne samo na hronometru.Secam se nekih etapa ide za vodecim likom do nekih 300 m pred cilj, i onda kao da tek krece trka.Prozuji pored i pobedi na etapi.Legenda. Inace licno volim brdske etape,velike uspone i gotivim sve "tackaste likove"

offtopic: Armstrong je 1999 koristio EPO st je nakon 6 godina i dokazano iz uzorka B probe.

@ Gary
Nisi bas dugo u ovoj prici, jel tako ?

Ako nista pogledaj sta se desavalo sa ostalima koji su zavrsavali iza njega, i njegovu vremensku prednost nad njima pa ce ti biti malo jasnija situacija.

"Prvo on droge i da je hteo ne bi smeo da ih koristi jer je covek bio tesko bolestan"
Tesko bolesni ljudi ne treba da se bave profesionalnim sportom.

"Prvo on droge i da je hteo ne bi smeo da ih koristi"
???!!!!


i opet ???!!!!!

@ Gary
Nisi bas dugo u ovoj prici, jel tako ?

Ako nista pogledaj sta se desavalo sa ostalima koji su zavrsavali iza njega, i njegovu vremensku prednost nad njima pa ce ti biti malo jasnija situacija.

"Prvo on droge i da je hteo ne bi smeo da ih koristi jer je covek bio tesko bolestan"
Tesko bolesni ljudi ne treba da se bave profesionalnim sportom.

"Prvo on droge i da je hteo ne bi smeo da ih koristi"
???!!!!


i opet ???!!!!!

Zaista ne zelim da se svadjam,veruj mi.A vidim toliko si strucan da na osnovu Amstronga odredjujes moju duzinu u prici.

Ameri se pu_aju najsavremenijim sredstvima(u svim sportovima)tako da je njihova hemija uglavnom u prednosti u odnosu na doping kontrolu.Lens je ime i ziva legenda ali stvar treba uvek gledati iz vise uglova tako da nije sve tako ruzno a ni lepo.Spustite loptu i terajte te vase bajseve